Avanture Dori & Meri

• DOBRONAMERNI I KORISNI SAVETI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE DEGUA

 

Za održavanje dobrog zdravlja degua potrebno je vršiti kontrolu nad njima i kroz sopstvena opažanja dobiti informacije o njihovoj zdrastvenoj situaciji.

Izdvojili smo nekoliko odličnih saveta koje preporučuje sajt degutopia, kojih se i mi sami pridržavamo, a koje možete pregledati  ovde.

O svakoj životinji bi trebalo voditi odvojenu evidenciju u vidu mesečne analize. Potrebno je odvojiti vreme (i strpljenje) radi odrađivanja nekih pregleda, a imaju i zapažanja koja su jednostavno svakodnevna i koja bi trebalo povremeno evidentirati. Ovakva zdravstvena evidencija može biti samo od pomoći vlasniku, a prvenstveno stručnijim licima - veterinaru ili odgajivaču kako bi mogli da što efektnije utiču na zdravstvenu tegobu degua.

 

• Saveti šta bi trebalo evidentirati kod degua:

 

1. Degue bi trebalo meriti – vagati jednom mesečno i voditi evidenciju o kilaži. Prvi znaci bolesti su povezani sa gubljenjem težine. Odrastao zdrav degu bi trebao da ima težinu od 220-250gr i nju bi trebalo održavati kroz kontrolisanu ishranu jer nije dobro da ljubimac da bude ni preterano gojazan - i to nosi niz drugih bolesti.
    

2. Potrebno je pratiti koliko degu dnevno pije vode. Ako vodu konzumiraju u preteranoj meri to može biti znak dijabetesa, a ako je veoma malo piju, to može biti znak konstipacije (zatvora, nadimanja). Potrošnju vode je lako pratiti jer im se svakodnevno menja i uglavnom su pojilice označene spolja sa merama zapremine.
    

3. Krajem meseca sumirajte potrošnju vode koja bi trebala da bude oko 1l za 2-3 odrasla degua na mesečnom nivou. U letnjem periodu degui piju više vode tako da to ne treba da stvara zabunu ili izaziva sumnju.
    

4. Degui bi trebalo da imaju svakodnevni pristup pesku za kupanje za činčile. Pesak ne služi samo za higijenu, već štiti krzno i održava ga u najboljem zdravstvenom stanju, a ujedno pesak zadovoljava druge važne potrebe koje njihova priroda ima.
    

5. Promena u ponašanju degua takođe je upozorenje da nešto možda nije u redu. Ukoliko se degu ne ponaša uobičajeno i karakteristično kao inače - to je jedan od prvih znakova na koje treba obratiti pažnju. Poželjno evidentirati kad su promene ponašanja otprilike počele, koliko traju... 
    

6. Oči degua takođe govore o njihovoj zdravstvenoj situaciji. Oči treba da su im širom otvorene, sjajne, mračne i glatke, bez ikakvih fleka (belih ili crvenih tačkica) – sve suprotno tome su znaci katarakte ili oboljenja mrežice oka (retine). 
    

7. Donji deo prednjih i zadnjih šapa, kao i nokti degua su takođe bitni da se povremeno pregledaju. Jastučići na šapama ne smeju da imaju ogrebotine, posekotine, rane ili otekline. Najčešći uzrok oboljenjima šapa je neadekvatna žica na kavezu pa je potrebno montirati odgovarajuću ili zaštititi hodni deo kaveza odgovarajućim materijalima kako im se jastučići ne bi habali i nagrizali. 
    

8. Poželjno je voditi dnevnik ishrane jer degui moraju kontrolisano da jedu. Više o ishrani ovde.

 

• Dodatna zapažanja koja je poželjno povremeno evidentirati
  jer su upozorenja koja utiču na zdravlje degua:

​

1. Stres – ne može da se izmeri, ali može da se uoči. Degu može da se stresira bez nekog posebnog razloga kao i mnoge druge životinje. Ljudi moraju da nauče da „čitaju ponašanje„ ljubimca i da se trude da ne doprinose stresiranju životinje. Ukoliko degu često beži (pokušava uporno da skoči, da se popne, da dođe do..) na svoje skrovište (jazbinu, kućicu, na bezbedno) i uz to ispušta strašljiv zvuk (glasniji „krik“ koji ponavlja kao minijaturni lavež) - jeste znak da je životinja stresirana.
    

2. Bol – ne može ni da se izmeri, ni uoči jer je degu životinja koja ima visok stepen tolerancije na bol (otporniji su nego pacovi). Iz tog razloga, degu ne pokazuje simptome povređenosti sve dok povreda ne dobije ozbiljne razmere (naprimer ako polome ili povrede šapu osim eventualnog šepanja vlasnik neće moći da prepozna koliko je povreda ozbiljna). Zato je potrebno kontrolisati i pregledati ljubimca bar jednom mesečno kako bi se izbegle svake sumnje.
   U slučaju ozbiljnih povreda savetujemo da se nazove odgajivačnica ili Veterinarski Fakultet u Beogradu i potrebno je što pre odneti životinju na dijagnozu.
    

3. Menjanje krzna  - linjanje – nije zdravstveni problem, već prirodna pojava koja se dešava sezonski i koja kod svih životinja ima istu ulogu a to je da im omogući dodatno uklanjanje prljavštine i pomaže pri smanjenju zaraženosti parazitima. Linjanje je proces koji se dešava jednom godišnje gde zimsko krzno opada i pravi se prostor za finiju i kraću dlaku koja vremenom raste, postaje jača i gušća. Degu je životinja koja ne može da ostane bez krzna, ali može da se dese takozvani „pečati“ kao razdeljci na nekim delovima krzna, ali tu je samo dlaka jednostavno kraća.