Avanture Dori & Meri

Na ovoj strani i ostalim iz ove sekcije "Info o deguima" pripremili smo dobar broj korisnih informacija o deguima koje su sakupljene sa različitih izvora širom Interneta, iz različite naučne literature, kao i od saveta veterinara i odgajivača.

Izvori su navedeni ispod pasusa teksta.

​

• ŠTA JE DEGU?

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Degu je sisar iz reda glodara, podvrsta Caviomorpha (podvrsta koja pokriva sve južnoameričke glodare čiji je najveći predstavnik morsko prase), iz familije Octodontidae.

​

Koga interesuje više o samoj klasifikaciji, detaljnu listu može pogledati ovde.

​

• GEOGRAFSKO POREKLO

 

Potiču iz suvih stepskih predela i sa umerenih mediteranskih područja Čilea (baš zbog toga imaju najzastupljeniji naziv kao "čileanske veverice" iako je to pogrešno jer nisu veverice mada su dugo posmatrane kao takve i od strane nauke, zatim su klasifikovani kao pacovi sve dok DNK analizom nisu upotpunili svoje podatke gde su ih klasifikovali odvojeno kao zasebnu vrstu "Oktodoni").

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Rasprostranjene su na nižim padinama planine Andi, na područjima Perua, Bolivie, Argentine. Žive na otvorenim pejzažima sa srednje gustom vegetacijom gde grade svoja gnezda pod velikim stenama kao jazbine ili u velikim grmovima. Zauzimaju staništa na nivou mora do neprolaznih stenovitih useva na oko 3500 m nadmorske visine. 

​

​

• NAZIV

​

Naziv „degu“ potiče od latinskog naziva Octodon degus gde Octo i don znače "osam zuba", dok je degu izvedenica iz latinske reči „degusto“ što znači "probati/grickati/pasti (travu)". 

Oktodon se ne odnosi (samo) na broj zuba jer ih degu ima 20, već na oblik kutnjaka čija površina (otisak ugriza) izgleda kao broj 8 (slika ispod).

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Izgled gornje vilice degua

​

• VRSTE DEGUA

 

Prvi je o deguima pisao i istraživao Huan Ignacio Molina, čileanski sveštenik i prirodnjak još davne 1782.godine za kog se smatra da ih je uopšte otkrio kao vrstu. 

 

Danas postoje 4 glavne vrste (podvučene), odnosno 11 različitih pod-vrsta degua:​

​

• Octodon bridgesi (kao vrsta su otkriveni 1844. godine zahvaljujući britanskom prirodnjaku Džordžu Robertu Voterhausu koji ih je nazvao po botaničaru Tomas Bridžsu koji je uhvatio primerak vrste i poslao ga britanskom Muzeju na ispitivanje. Žive na Čileanskim Andima.), 

• Octodon degus (prvi degui koji su pronađeni od strane sveštenika Moline 1782.godine. Osnovna i najraširenija vrsta koja se najčešće čuva kao kućni ljubimac po Americi i Evropi i o kojima ćemo najviše mi pisati. Žive na zapadnoj strani na Andima),

• Octodon degus clivorum (otkriveni 1927.godine, Čile, Puente Alto),

• Octodon degus cumingii (otkriveni 1832. godine, Čile, Santjago),

• Octodon degus degus (otkriveni 1782.godine od strane sveštenika Moline, Čile, Santjago),

• Octodon degus getulus (otkriveni 1829.godine, Čile, Santjago),

• Octodon degus kummingii (otkriveni 1845. godine, Čile),

• Octodon degus pallidus (otkriveni 1845.godine, Čile),

• Octodon degus peruana (okriveni 1848.godine u centralnom Peruu zahvaljujući britanskom prirodnjaku Džordžu Robertu Voterhausu),

• Octodon lunatus (otkriveni 1943. godine zahvaljujući Vifledu Hadsonu Osgudu, američkom zoologu, Čile, planina Valparaiso),

• Octodon pacificus (poslednja otkrivena vrsta 1994. godine, na malom ostrvu Moka u južnoj Americi od strane nemačkog biologa Rajnera Huterera).

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Iako svi degui izgledaju slično i svi su biljojedi, razlikuju se po šablonu ponašanja da li su dnevne ili noćne vrste i po tome je izvršena podela. Degui koji se čuvaju kao kućni ljubimci su dnevna vrsta. Još se razlikuju po boji jer određene vrste imaju drugačije boje kao što se vidi na slikama iznad.

​

Izvori:

Saavedra, B. and Simonetti, J. (2003) 'Holocene distribution of Octodontid rodents in central Chile.' Revista Chile Historia Natural

Ebensperger, L. and Bozinovic, F. (2000) 'Behaviour in the semifossorial degu Octodon degus.' Journal of Zoology 

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

• NAČIN ŽIVOTA U DIVLJINI 

​

Degui kao izraženo društvene životinje žive u divljini u grupama, zajedno traže hranu, spavaju na gomili, međusobno se greju i čiste/kupaju, upozoravaju jedni druge na opasnost oglašavanjem, brinu o mladima...

Grupa se sastoji uglavnom od jednog odraslog mužjaka i dve do tri odrasle ženke koje se sa mužjakom pare. Nađe se ponekad grupa sa dva mužjaka i do pet ženki. 

Mladunci žive sa grupom tako dugo dok ne dostignu polnu zrelost i osvoje sopstvenu teritoriju. Svaka grupa brani svoj malu teritoriju. Međutim, kako se teritorije nalaze uglavnom jedne pored drugih, često se stvore velike kolonije gde se po hektaru snalazi od 80 do 300 životinja, a stariji izvori govore da je bilo čak 1000 životinjica po jednom hektaru.

 

Degui grade podzemne jazbine. Ove su najčešće jednostavno struktuirane, sastoje se od samo jednog gnezda, jedne posebne komore sa skladištem hrane, jednim ulazom, dok veće jazbine imaju i sporedne ulaze. Između podzemnih jazbina degui utabaju stazice po kojima se redovno kreću. Najčešće se na sredini nalazi uzvišenje koje im služi kao oznaka teritorije, a sastoji se od grana, kamenja, zemlje ili materijala koji im se čini podobno za gradnju. Najviši (najdominantniji) mužjak čuva ovo uzvišenje pa se i naziva "gazdino uzvišenje" (međusobno se rangiraju). Visina uzvišenja navodno reflektira rang mužjaka, što viši mužjak po rangu, to više uzvišenje. Svoju teritoriju, degui označavaju sa urinom. Njihov urin reflektuje ultraljubičasto svetlo - tako  degui svoje oznake mogu ne samo nanjušiti nego i videti!  

 

Za vreme toplih letnih meseci degui su aktivni jako rano ujutro i u večernjim satima u potrazi za hranom, izbegavajući sunce. Zimi napuštaju svoje jazbine kasnije i sunčaju se na podnevnom zimskom suncu. Noći provode u svojim sigurnim jazbinama u koje se i na znak opasnosti odmah povlače. Tokom potrage za hranom, stražari se postave na uzvišena mesta i promatraju teritoriju. Na najmanji znak opasnosti upozore svoju grupu prodornim cijukom i visoko postavljenim repom. Čim grupa čuje to upozorenje, nestanu svi u svojoj jazbini. Ako ne preti neposredna opasnost ili nije napadač dovoljno vidljiv, stražari signaliziraju na drugačiji način tako da grupa prekine svoje radnje i svi pažljivo ispituju svoju okolinu. Uglavnom su degui plen, stoga se spašavaju bežeći u svoju jazbinu.

 

• NAĆIN ŽIVOTA KAO KUĆNI LJUBIMAC

​

Kao što je rečeno, degui žive uglavnom grupno, u gomili. Potrebno im je omogućiti da budu u društvu, makar u paru da ne bi postali depresivni, jer je to rizik bez obzira na brigu i ljubav vlasnika. 

Najbolje je imati dva degua istog pola i najbolje se slažu dve ženke, odnosno degui iz istog legla (brat i sestre). U kavezu je poželjno držati samo po jednog mužjaka, jer je u prirodi samo jedan mužjak predvodnik kolonije, u suprotnom može doći do sukoba (mužjaci umeju da se kolju međusobno). Ukoliko se dodaje novi degu nakon što se već prvi odomaćio, potrebno je upoznavati ih postepeno tako što se pregradi kavez ili se stave dva kaveza jedan do drugog kako bi se degui upoznali pre nego počnu da žive zajedno. Prvi degu nikako ne sme biti zanemaren jer će postati ljubomoran na pridošlicu. Smatra se da se degui dobro slažu sa kunićima, činčilama i morskim prasićima, ali je takođe potrebno vreme da se upoznaju na distanci.

 

​

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

U Čileu se smatraju štetočinama jer često manje ili više uništavaju useve i plantaže.​ U Severnu Ameriku i Kanadu su se izvozili pedesetih godina 20. veka kako bi se na njima vršila ispitivanja vezana za bolest dijabetes jer degui jako brzo mogu da razviju dijabetes mellitus. Ujedno kao posledica netolerancije šećera, degui su takođe skloni bolesti katarakte, zbog čega su dodatno eksploatisani u cilju studiranja ove bolesti. 

Izvor: Lee, T. (2004) 'Octodon degus: A diurnal, social and long-lived rodent.' ILAR​

 

Nažalost za još veliki broj drugih testova su korišćeni za ispitivanje i analizu, a o kojima možete više pročitati ovde. 

Kasnije, osamdesetih godina 20. veka počeli su se držati kao kućni ljubimci širom sveta zbog njihove dobroćudne naravi i inteligencije.

​​