Donošenje odluke i prvi koraci
Odluku da imamo kućne ljubimce nije bilo lako doneti. Dosta faktora utiče na taj korak. Do sada smo imali razna iskustva sa životinjama, možda smo čak i srećni kad je u pitanju kontakt sa njima jer smatramo da smo ga imali sasvim dovoljno (tešeći se onim starim dobrim "neko nema ni to"). Od "malena" je to bio pristup domaćim životinjama na selu, u gradu je to bila česta poseta zoološkom vrtu, a među kućnim ljubimcima pored pomenutih znali da se nađu ribice, papagaji, glodari ili druge životinje. Ujedno kao većina dece i nas dvoje smo kao mali sakupljali napuštene pse i mačke, životinje lutalice kojima smo gledali da pomognemo na neki način. Zatim tu su i razni prijatelji sa njihovim kućnim ljubimcima koji su sa poverenjem iste ostavljali nama na čuvanje gde se baš zbog toga i nama stvorila želja da uzmemo kućnog ljubimca, ali takvog koji će biti odgovarajuć na obostrano "zadovoljstvo" zbog našeg načina života koji nalaže da ne možemo često biti uz životinju jer druge životne obaveze (poput posla) uzimaju svoje sate.
Izbor je pao na degu životinje o kojima su nas prvo prijatelji informisali i predložili kao najboljeg kućnog ljubimca za nas. Zatim smo o njima detaljno istraživali i sve više se ubeđivali u to koliko je zahvalan kao kućni ljubimac da se po određenim sajtovima svrstava među najsavršenije ljubimce za odrasle. Za decu su manje preporučljivi samo zbog brzine i nemirnog karaktera, odnosno radoznalog i "svezainteresovanog". Odlučili smo se da ih nabavimo jer one nama mogu da pomognu samo i ispune život pozitivnom stranom za šta većina i uzima ljubimce. Lagano smo krenuli u nabavku opreme, hrane i svega što je potrebno pre kupovine njih samih da bi ih uneli u njihov "nov bezbrižan dom" prateći sve savete na koje smo našli. Potrudili smo se da budemo maksimalno informisani.
Kako smo pokrenuli potražnju kaveza i drugih stvarčica, tako smo stupili u kontakt (putem Internet oglasnih sajtova) sa nekoliko odgajivačnica širom Srbije i sa nekoliko prodavaca iz "kućne radinosti" koji ih uzgajaju kao za sebe (ali nekad leglo bude veće nego očekivano pa vlasnici moraju da prodaju neke od mališana, pa je takva prodaja takođe moguća). Na taj način smo zapravo saznali više detalja o njima, koliko se o njima zna na našem području, koliko su zastupljene/popularne/tražene, cenovni rang koji je različit i po sezoni godine i po broju mališana koji se kupuje i još svašta od informacija koje ćemo gledati da sažeto prosledimo dalje.
Uglavnom se pronalaze mužjaci za prodaju kojih uvek ostaje više nažalost jer se najčešće kupuju dve ženke zbog međusobnog odnosa i slaganja. Najčešće se poklanjaju (kupci se pokaju izgleda.. :( ). Retko ko uzima mužjaka i ženku zbog straha da li će imati svoje mlade i posle šta će sa mališanima. (Mislim može degu da se odnese veterinaru odnosno na Veterinarski Fakultet na kastriranje, ali te hiljade dinara retko ko da želi (može) da odvoji za tako nešto). Ono što je interesantno kod degua je to da oni kao većina glodara nemaju velika legla već u jednom okotu bude između 4-7 mališana (Izvor: Veterinari Pet centra Zagreb).
Najveća ponuda i izbor za prodaju je tokom perioda proleća i leta - Internet je sa svih strana pun oglasa.
Nakon jednomesečne potražnje za deguima (februar 2017.) uspeli smo da pronađemo Pet Shop odgajivačnicu "Vesela Farmica" koja je imala svoje leglo degua i koji će u martu biti spremni za preuzimanje jer će bebe degui prestati da sisaju majčino mleko i samim tim će preći na čvrstu hranu što je pokazatelj da su samostalni i da smeju da se postepeno odvajaju od majke. Posle uspešnog dogovora gde smo zamolili da nam sačuvaju 2 ženke, u drugoj polovini marta smo otišli da ih preuzmemo.
Pre nego što smo ih preuzeli, pripremili smo sve što nam je bilo potrebno od kaveza i opreme kako bi ih odmah doneli u njihov nov dom.