Upoznavanje sa ljubimcima
Nestrpljivi kao mala deca jedva smo čekali da ih preuzmemo. Pre preuzimanja je bilo potrebno napraviti ili nabaviti transporter za ljubimce u čemu ćemo preneti degue od Pet Shopa do naše kuće.
Pregledali smo cene po prodavnicama za obične plastične posude i rešili da napravimo nešto naše.
Pripremili smo običnu plastičnu kutiju od sladoleda (900ml) u koju smo postavili dva parčeta tkanine od moje i njegove majice kako bi ih što pre navikli na naš miris (a tako nas je posavetovao dobri drug Internet).
Ljubazni odgajivači su nas ujedno posavetovali da je skroz u redu ta kutija i da ništa drugo i ne treba za početak. Kad smo došli u Pet Shop, radnica je nežno uzela jednog pa drugog degua i isproveravala da li su ženke, obe poljubila u glavice i stavila u kutiju. Dok se okrenula da uzme drugog degua, prvi se već popeo na moju ruku koja je držala kutiju. Tako sam ostvarila svoj prvi kontakt sa hrabrim, malim, radoznalim stvorenjcetom i obe smo ušuškali u naš improvizovani transporter. (Da, nisam bila živa u tom momentu :D )
S obzirom da su mesec dana stare, bile su majušne da su jedva pola dlana zauzimale dužine oko 4-5cm.
Otvorenu kutiju smo postavili u kavez pustivši ih da same krenu u istraživanje i upoznavanje njihovog novog doma. Sačekala ih je nameštena hrana, voda, igračke i one su odmah počele da istražuju, da njuškaju, da se istežu i gledaju kako da se popnu. Penjanje je nekako prirodno došlo, ali silaženje je već bilo mukotrpno, ali ubrzo su savladale kretanje preko mostova, pentranje uz i niz mrežu.
Zainteresovano grickaju i probaju sve po unutrašnjosti kaveza. Provlače se kroz tube, uvlače se u kokosovu ljusku ili zakopavaju nešto u nju. Mala deca koja se non stop nešto igraju u bukvalnom smislu.
Posmatrajući njihovo ponašanje, karakteristike i ekspresije, shvatili smo da imamo problem kako da ih nazovemo. Od svih imena koja smo smislili, sad nijedno nije bilo odgovarajuće. Ni Cipi i RIpi, ni Zuba i Zule koje smo prvobitno hteli zbog istoimene divne audio bajke iz detinjstva u izdanju PGP RTS porodice Bizetić...
Došli smo do predlaganja imena po tome na koga nas podsećaju gde smo se složili oko imena: Meri i Dori.
Meri je podsećala na Meri Olbrajt iz TV serije "Treći kamen od Sunca" zbog njenih šokantnih kočenja i uvek je zgranuto iznenađena sa svim što je snađe. Obazriva, plašljiva i može se reći rezervisana, ne prilazi tako lako dok se ne opusti odnosno dok ne izMeri sva bezbedna rastojanja za bežanje u sigurnost. :) Još je zovemo "Scary Mary".
Dori smo odmah shvatili da je Dori po istoimenoj plavoj ribici iz animiranih filmova jer je to degu koji se meni popeo prvi na ruku, kog sve živo interesuje, koji je radoznao od samog starta i bez straha prilazi svima. Slobodne istraživačke prirode.
Levo Dori, desno Meri
Prva fizička zapažanja po kojima ih razlikujemo su:
Meri je za nijansu veći degu i ima duži rep čiji je kraj čupav, dok Dori ima kraći rep bez čupice i fali joj treći nokat leve ruke koji nikad nije izrastao.
Naša zapažanja o ponašanju
Omiljeno mesto im je kapuljača koja je prvobitno trebala da bude ljuljaška, ali pošto su one baš male, našle su zgodno da u njoj spavaju, da se kriju i od nje su napravile gnezdo.
Kućica im je bila još jedno mesto gde su se krile i čuvale hranu, ali i u kojoj su mnogo urinirale pa je stoga izbačena jer se sva natopila i usmrdela.
Svu hranu koriste normalno kad su gladne, kad nisu zakopavaju po kavezu ostatke i prave zalihe, a mi smo im sipali šaku dnevno uglavnom, normalno korišćenje vode obe do 10ml dnevno otprilike.
Razigrana i vesela stvorenja koja se međusobno bište i čiste, reklo bi se da su veoma čiste :) Imaju momente kad se uspinju na zadnje noge i izgledaju kao da se šamaraju i tuku, ali po Internet sajtovima to znači uglavnom igranje pogotovo kod istopolnih degua. Da su mužjaci u pitanju moralo bi da se interveniše sa razdvajanjem.
Preko dana se igraju, aktivne su, pa spavaju par sati i sve tako u krug.
Uveče po sat vremena, dva sata, ako ne i duže (nekad i mnogo duže slučajno i spontano) imamo interaktivno druženje sa njima tako što ih uzimamo na sebe, igramo se sa njima, nosamo ih, častimo poslasticama, pričamo im i pokušavamo da ih naučimo njihovim imenima ili bar nekom triku ... ali uglavnom je jedino do sad uspelo šuškanje kesom hrane kako bi ih "naterali" da dođu jer na to reaguju vrlo brzo i uspešno.